Makrobiotički pristup dijabetesu

Primenom principa sjedinjavanja suprotnosti – jina i janga može se prilično precizno opisati mehanizam pojave šećerne bolesti (dijabetesa) kao i njeno lečenje. Tekst Šećerna bolest i makrobiotika se može razumeti jedino prethodnim poznavanjem energija Jin i Jang kao i Teorije pet transformacija.

. . .

Langerhansova ostrvca luče insulin u pankreasu. Više jang beta-ćelije u okviru ostrvca luče insulin, dok veće i više jin alfa-ćelije luče glukagon. Kod dijabetesa beta ćelije se šire i gube sposobnost da luče insulin. Ovo je prouzrokovano stanjem krvi koje je previše jin (kiselo), i to usled prekomerne potrošnje jednostavnih šećera, mlečnih proizvoda, hemikalija i drugih sličnih proizvoda, kao i preterane upotrebe proizvoda životinjskog porekla, koji stvaraju stanje acidoze.

Makrobiotički pristup dijabetesu usmeren je ka ponovnom osposobljavanju beta-ćelija da proizvode insulin tako što ih vraćaju u normalno stanje. Ovo se postiže ishranom nešto više jang tipa (alkalnom) i telesnom aktivnošću. Međutim, ishrana obolele osobe ne bi trebalo da je suviše jang, jer bi to izazvalo žudnju za suprotnom vrstom hrane koja je, prvobitno, i izazvala dijabetes.

Način ishrane dijabetičara

Dijabetičar bi trebalo da izbegava svu hranu koja je previše jin ili previše jang i trebalo bi da se hrana kreće u granicama standardnog makrobiotičkog načina ishrane.

Integralne žitarice bi trebalo da budu zastupljena najmanje 50% do 60% u ishrani obolele osobe. Naročito se preporučuju više jang žitarice, kao što su kratak integralni pirinač, proso i heljda. Proso sadrži mnogo vitamina B koji služi kao katalizator u stvaranju hormona kao što su insulin i dijabetičar bi trebalo da često kuva kombinaciju pirinač-proso: u odnosu 50-50 ili 80-20. Žitarice treba kuvati sa malom količinom morske soli.

Zbog potrebe da se ograniči unos tečnosti oboleloj osobi se preporučuje konzumiranje samo jedne šolje miso supe koja bi trebala da ima nešto slaniji ukus u odnosu na standardnu miso supu.

Povrće treba da sačinjava 20% – 25% dnevne količine hrane i trebalo bi ga prvenstveno dinstati u malo ulja i začiniti morskom solju – nešto malo više nego obično. Ako je obolela osoba žedna, umesto da se smanji količina soli, treba da se poveća količina ulja (prvenstveno upotrebljavati više jang ulja, kao što je ulje od susama i kukuruza). Od korenastog povrća najbolje su šargarepa, čičak i dr., a trebalo bi koristiti i okruglo povrće koje raste na površini zemlje, kao luk i kupus. Izbor zelenog povrća treba da se vrši prema obliku, a prednost dati malom lisnatom zelenom povrću čiji su listovi tvrdi i složeniji. Kelj, zelenilo daikona (vrsta rotkve), zeleniš šargarepe, peršun i slično spadaju u ovu kategoriju.

Mahunasto povće trebalo bi da je zastupljeno sa 10% – 15% u ishrani, i to prvenstveno mali sitni pasulj kao što su azuki pasulj i sočivo. Leblebija je suviše jin za dijabetičara. Korisno je redovno jesti 3% do 4% algi, da bi se obezbedilo neprekidno snabdevanje organizma mineralima.

Dijabetičar bi trebalo da izbegava voće, čak i kad je kuvano. Želja za slatkim ukusom zadovoljava se složenim polisaharidima glikoze iz žitarica, kao i povrća poput jesenje i zimske tikve, bundeve i šargarepe. Dozvoljen je takođe povremeni desert od pasulja azuki, zaslađen sirupom od integralnog pirinča ili ječma.

Dijabetičar sme da jede ukiseljeno povrće (turšiju), ali da je ono pripremljeno na tradicionalan način i da je odstojalo tri meseca. Turšija stara nekoliko dana je suviše jin. Po pravilu bi dijabetičar trebalo da ograniči uzimanje tečnosti, pa i preporučene napitke. Čaj od prženih žitarica, ječma ili pirinča, naročito se preporučuje. Dijabetičar ne bi trebalo nikada da jede sirovo ulje, na primer, u salati.

Važno je takođe da se hrana sažvaće temeljno, poželjno je 100 do 200 puta svaki zalogaj. Obolela osoba mora da vodi računa da se ne prejede i ne pije suviše tečnosti. Bolje je da dijabetičar jede male količine hrane četiri do pet puta dnevno nego jedan obilan obrok. Isto tako ne bi trebalo da jede nekoliko sati pred spavanje.

Pomoćna lekovita sredstva

Veoma koristan za stabilizaciju nivoa šećera i regeneraciju pankreasa je i sledeći napitak za pankreas:

Sitno, što sitnije iseckati pola šolje luka, pola šolje šargarepe, pola šolje bundeve, (ukoliko nema bundeve može da se zameni šargarepom ili paškanatom) i pola šolje kupusa. Navedenim redosledom se stavi u šerpu od 1,5 litara.

Staviti posebno da provri 4 šolje vode i preliti povrće tako da se ne poremete slojevi (vodu lagano sipati uz zid suda). Ostaviti otvoreno na šporetu dok ne provri, a zatim poklopiti, smanjiti vatru (ili pomeriti sa jake vatre u stranu) i kuvati još 20 minuta.

Procediti kroz gazu (ne kroz metalnu ili plastičnu cetku!). Iskuvano povrće baciti, a dobijeni napitak piti topao i to pola šolje pre lakog ručka, a pola šolje 2 do 3 sata posle lakog ručka. Vremenski gledano, ovaj napitak je najbolje piti u periodu od 11 do 17 sati.

Napitak čuvati u frižideru najviše 2 dana, i pre upotrebe obavezno zagrejati količinu koja se pije da bude topla.

Piti ga jedan mesec svaki dan, drugi mesec svaki drugi dan.

Aktivnosti dijabetičara

Mnoge fizičke aktivnosti su značajne za dijabetičara, ali ne bi trebalo da su previše naporne. Dugotrajna kupanja u toploj vodi ili tuširanja, kao i suviše česta kupanja izazivaju kod dijabetičara gubljenje minerala, te oni postaju veoma slabi (ili ih to veoma iscrpljuje). Bolje je brzo toplo kupanje ili tuširanje ili trljanje sunđerom.

Dijabetičar treba da ustaje rano svako jutro jer ga dugo spavanje slabi.

Obloge od vrelog đumbira stavljene na predeo želuca ubrzavaju oporavak obolele osobe.

Lekovi

Dijabetičar treba da nastavi svoju normalnu dozu insulina u toku prve dve nedelje makrobiotičkog načina ishrane. Pošto se stanje pankreasa poboljšava, njegova prirodna sposobnost da luči insulin se postepeno vraća i u tom periodu obolela osoba može postepeno da smanjuje dozu insulina. Takođe treba da je svesna svojih potreba koje se postepeno menjaju i treba da prilagodi svoju dozu prema njima. Posle ovog perioda može da primeni standardni makrobiotički način ishrane. Naravno, ovo podrazumeva redovne kontrole vrednosti šećera kao i konsultacije sa specijalistom koji ga vodi.

Ako se dijabetes pojavi posle 35. godine starosti, može da se potpuno izleči za dva do četiri meseca, međutim, dijabetes mladih osoba je mnogo teži. Početno poboljšanje pokazuju mnogi slučajevi, ali pošto dosegnu određen nivo, na primer, smanjenje doze insulina za 60%-75% nastaje njihovo kolebanje. Veoma je teško postići potpuno izlečenje osobe ispod 20 godina starosti.

Daleki uzrok mladalačkog dijabetesa je kvalitet hrane koju je majka jela u toku trudnoće. Pošto se ishrana većine ljudi veoma pogoršala u toku poslednjih 25 godina, mnoge bebe su rođene sa urođenom slabom konstitucijom koja ih čini podložnijim stanjima kao što je dijabetes.