Članak koji je napisao dr Vilson i u kome iznosi svoje viđenje potrebe za presnom hranom i sokovima. Dr Vilson je bio zagovornik ove vrste ishrane ali je kroz kliničku praksu dugu preko 30 godina došao do drugačijih rezultata koji su ga „naterali“ da promeni svoj stav. U svakom slučaju, iskustvo i razmišljanje vredno pažnje, pogotovo ako je samo presna hrana vaš izbor.

Presna hrana i sokovi

Ovaj kontraverzni i važan članak istražuje stavove za i protiv presne hrane i sokova. Molim vas da ga pročitate otvorenog uma. Mnogi ljudi zagovaraju konzumiranje presne hrane zato što životinje jedu sirovu hranu i zdrave su, ili zato što presna hrana sadrži malo više nutritiva. Međutim, ova tema je mnogo kompleksnija. Ja sam bio strasni zagovarač presne hrane, ali iskustvo dugo više od 30 godina tokom kojeg sam imao hiljade klijenata, me naučilo drugačijem.

Mi nismo kao životinje. Mi više razmišljamo, brinemo, idemo na posao, ne spavamo dovoljno i kod većine ljudi varenje je slabo za razliku od životinja. Životinje koje jedu biljnu hranu, uglavnom imaju više želudaca, kao što je slučaj sa kravama i kozama kako bi mogle da svare sirovu hranu. Ljudi to nemaju.

Stres je takođe važan faktor koji utiče na ljude današnjice. Jedan od mojih učitelja Bernard Džensen, je rekao „Teško je voziti autoputevima Los Anđelesa i biti vegetarijanac“. Ova ista tvrdnja bi mogla da se kaže za život na presnoj hrani.

Poslednje, i sigurno i najvažnije, je moje kliničko iskustvo dugo više od 30 godina je, da svako ko svakodnevno jede veću količinu presne hrane konačno demineralizuje svoje telo. Ovo je tužno i ja bih voleo da ovo nije tačno. Ja volim ukus i izgled svežeg povrća u salatama kao i ostalu presnu hranu kao i mnogi drugi. Međutim, ja ih ne jedem i ne preporučujem previše presne hrane osim presne mlečne proizvode.

Kao opšte pravilo, pronašao sam da je kuvana hrana najbolja, a izuzeci su:

1. Sveži mlečni proizvodi pouzdanog porekla su definitivno bolji od pasterizovanih i homogenizovanih. Ustvari, pasterizovani ili homogenizovani mlečni proizvodi kao što su sir, mleko, jogurt su uglavnom lošeg kvaliteta i treba ih izbegavati. Takođe i kuvano mleko i sir od kuvanog mleka takođe treba izbegavati. Kuvanje masnoća koje se nalaze u mleku uništava ono što je u njima vredno.

2. 300-350 gr svežeg soka od šargarepe ili malo zelenog soka dnevno.

3. Treba izbegavati predugo kuvanu hranu, naročito meso i jaja. To puno oštećuje hranu.

Hajde da ovu temu istražimo malo detaljnije

. . .

Problemi sa presnom hranom

Postoji dosta problema kada je presna hrana u pitanju a oni uključuju:

1. Čistoća. Ovo je jedan od najvažnijih i najozbiljnijih problema danas kada je presna hrana u pitanju. To je naročito problem u restoranima sa svim vrstama mesa, ribe, jaja i morskih plodova. Na takvim mestima obično jedete presnu hranu. Uglavnom sadrži bakterije, parazite i ostale mikroorganizme. Osim toga, neki zagovaraju konzumiranje svežeg mesa, jaja i ribe, ali ove namirnice mogu sadržati bakterije i parazite koji vam mogu naškoditi. Presni mlečni proizvodi pouzdanog porekla su uglavnom veoma zdravi.

2. Sertifikovani mlečni proizvodi. Primetili ste da nisam rekao presni sertifikovani mlečni proizvodi. Ovo je zato što ne verujem da svi presni mlečni proizvodi treba da budu sertifikovani. Sertifikovanje presnih mlečnih proizvoda je državni program u SAD-u i verovatno i u drugim zemljama. To je veoma skupo za stočare tako da manja gazdinstva to ne mogu priuštiti. To ne znači da njihovi proizvodi nisu dovoljno dobri i obično su kvalitetniji od sertifikovanih zato što su poreklom sa manjih farmi.

3. Niska mineralna apsorpcija. Dok presna hrana može da obezbedi neke od vitamina kao što je vitamin C, ljudi uglavnom ne mogu dobro da svare dijetna vlakna. Ljudima nedostaju enzimi za varenje celuloze i ostalih vlakana. Ovo je činjenica čak i ako vam se to ne dopada. Uzimanje enzima za celulozu može malo pomoći ali neće rešiti problem u potpunosti. Neke životinje vegetarijanci imaju tri ili četiri želuca i prevaruju hranu nekoliko puta da bi se bolje svarila. A toliko mnogo ljudi je danas koji jednostavno imaju slabo varenje.

Mnogi nutritivi su zaključani unutar skrobnog matriksa koji se nalazi u povrću i voću. I nedostupni su većini ljudi ako se jedu presni, zato što je veoma teško svariti presni skrob. Kuvanjem se razbija skrob, celuloza i ostala vlakna čime se oslobađaju nutritivi.

4. Presno povrće i voće zahteva mnogo više vremena da bi se ispravno jelo pošto ga je potrebno duže žvakati. Ovo je praktična stvar. Jednostavno nećete imati vremena i energije da dobijete dovoljno fito-nutritiva ako živite na presnoj hrani. To je naše iskustvo, bez obzira na to što neki tvrde suprotno. Životinje vegetarijanci, provode većinu dana na pašnjaku da bi dobili dovoljno nutritiva. Ovo nije praktično i moguće za većinu ljudskih bića.

5. Presno voće i povrće je ekstremno “yin”. Yin i Yang je drevni taoistički, kineski i makrobiotički koncept koji je veoma suptilan. (Opisan je u posebnom članku: Jin i Jang). Yin znači hladan, proširen i nije koncentrisan. Kuvanjem se hrana pravi da bude više “yang” zato što joj se dodaje toplota. Ozbiljan problem je što su tela ljudi današnjice već previše u jinu. To je zbog viška toksina, loše ishrane, hemikalija, toksičnih metala i elektromagnetnog stresa pored ostalih faktora. Dodavanje još yin energije je štetno čak iako je hrana sama po sebi veoma kvalitetna. Problem je relativno nov i pojavio se poslednjih pedesetak godina. Starije knjige, uključujući i neke radove Veston Prajsa i ostalih, su savetovale više presnih životinjskih proteina i bili su u pravu.

Međutim, stvari su se drastično promenile poslednjih 50 godina usled jonizujuće radijacije u životnoj sredini i planetarnog zagađenja toksičnim metalima svuda. Iz ovih razloga, presna hrana nije više tako zdrava kao što je nekada bila. Može dati neke pozitivne promene u telu, ali vremenom dovodi telo u ozbiljnu neravnotežu zbog previše yin kvaliteta.

Takođe, skrećem pažnju da sistem koji ja koristim za procenu yin i yang kvaliteta hrane je makrobiotički a ne stari kineski metod. Ovo je takođe veoma kontraverzno ali sam našao da je makrobiotički metod klasifikacije yin i yang namirnica tačniji. 6. Kuvanje koncentriše neke namirnice dozvoljavajući time da se pojede veća količina hrane. Dobar primer je spanać ili neko drugo lisnato zeleno povrće koje se kuvanjem može konzumirati u većoj količini nego presno. Ovo je veoma korisno za svakoga pošto skoro svakome nedostaju osnovni minerali i ostali fitonutirtivi koje sadrži hrana.

7. Presna hrana iritira digestivni trakt. Presna hrana mnogo više iritira sistem za varenje. Po našem iskustvu, voće i sve vrste slatkiša su najgore namirnice. Sledeća iritirajuća presna hrana – izmišljotina –  je loša kombinacija koja se može naći u skoro svim “zelenim napitcima”, šejkovima i sličnim pićima. Danas većina ljudi ima oštećen sistem za varenje i presna hrana ima tendenciju ometanja ili sprečavanja potpunog isceljenja sistema za varenje.

Izuzetak: Jedan važan izuzetak su presni mlečni proizvodi. Oni značajno manje iritiraju organe za varenje od pasterizovanih ili kuvanih mlečnih proizvoda većinu ljudi (izuzuzetak je ako su alergični na njih). Ako postoji alergija i na presne mlečne proizvode, program za ishranu koji će isključiti većinu presne hrane će uglavnom isceliti digestivni trakt tako da će nestati alergija na presne mlečne proizvode.

8. Presna hrana popunjava želudac smanjujući količinu hrane koju osoba može da pojede. Ovo može da zvuči kao glupav razlog za izbegavanje presne hrane. Međutim, telo današnjih ljudi ima manjak nutritiva tako da je popunjavanje vaših stomaka velikim salatama, na primer, veoma nezdravo. Čovek ne dobija dovoljno minerala iz salata a ostaje veoma malo mesta za čvrstu hranu koja sadrži nutritive. Mnogi koji žele da uz zdravu ishranu smršaju žive na salatama. To je ozbiljna greška.

Ako većinom konzumirate kuvano povrće, malo životinjskih proteina, veoma malo integralnih žitarica, bez šećera i pšeničnih proizvoda, znatno ćete brže smršati.

9. Presna hrana generalno sadrži manju količinu eterične energije. Ovo je veoma osetljiva tema koja je u krajnjem slučaju manje važna. Ovde se ne radi o hranljivosti kako se uobičajeno smatra. Međutim, sveža i ispravno kuvana hrana ima viši nivo te posebne energije koja se naziva eteričnom energijom. Izuzetak su meso i jaja koji imaju više eterične energije u svežem stanju ili kada su kratko kuvani.

Eterična energija nije neophodna za redovnu ishranu ali ona daje kvalitet hrani. Ovo je jedan od razloga zašto treba jesti sveže pripremljenu hranu. Hrana koja dugo stoji ima mnogo manje ove energije. Kuvanje voća, povrća i žitarica u stvari povećava količinu eterične energije u tim namirnicama. Ovo može izgledati neobično, ali je za neke ljude veoma važno.

Takođe, konzumiranje presnog mesa i jaja u većim količinama takođe dovodi telo u neravnotežu. To takođe ima veze sa ovim suptilinim kvalitetom hrane i to je razlog zašto ja preporučujem da se meso i jaja kuvaju.

10. Presna hrana mora da se zagreje u stomaku i za to koristi energiju. Ovo je povezano sa yin kvalitetom presne hrane koja uzima dodatnu energiju da bi se svarila. Ovo je manje važan razlog za izbegavanje presne hrane mada je važan za ljude koji su bolesni i čija je “vatra za varenje” slaba da bi se započeo proces varenja.

. . .

Zar se većina vitamina i minerala ne uništava kuvanjem hrane?

Nekada sam bio zagovornik presne hrane i objavio sam veliki broj publikacija na tu temu i dobro sam upoznat sa razlozima za konzumiranje presne hrane. Od tog vremena puno toga sam naučio i promenio stavove u pogledu presne hrane. Oštećenje hrane koje se događa prilikom kuvanja zavisi od toga kako i koliko dugo kuvamo. Evo kratkog sažetka glavnog oštećenja koje se događa prilikom kuvanja.

Proteini. Struktura ili oblik proteina se menja kuvanjem i to neke proteine čini teže svarljivim kao što je slučaj sa belancetom jajeta, mesom, mlečnim proizvodima. Iz tog razloga, treba jesti lako kuvana jaja, lako kuvano meso i presne mlečne proizvode. Međutim, amino kiseline se ne oštećuju kuvanjem.

Masnoće i ulja. Masne kiseline, ponekad se spominju kao vitamin F, se oštećuju svim vrstama kuvanja. I to je razlog zašto predlažem da se mlečni proizvodi jedu presni. Meso i ostale namirnice koje sadrže masnoću treba lako kuvati, iz bezbednosnih razloga ali ih ne treba prekuvati. Maslac, maslinovo ulje, kokosovo i palmino ulje su mnogo stabilniji kada su kuvani nego što su ostala ulja od povrća. Masnoća od mesa je mnogo stabilnija jer je zasićenija i zbog toga je kuvanje na nižoj temperaturi manje oštećuje. Visoke temperature, kao što je prženje, mogu promeniti sve vrste masnoća i ulja u štetne produkte. STIR prženje podrazumeva spremanje na visokoj temperaturi i njime se čuvaju nutritivi i zato se puno koristi na Orijentu. Kuvanje na pari je je takođe nežno i manje oštećuje namirnice.

Skrob. Nekuvani i fermentisani skrob se nalazi u žitaricama, povrću i ljudi ga teško vare. Zato izbegavajte različite granule od žitarica, sirove muslie i slično  – jer, u suprotnom, imaćete više štete nego koristi.

Skrob se ne ošećuje kuvanje i treba ga kuvati dok ne omekša.

Šećeri. Predlažem izbegavanje svih šećera u ishrani iz mnogo razloga. Voće se može kuvati ali ja bih izbegavao sve šećere u svim oblicima za sva vremena ako želite da imate odlično zdravlje. To ima veze sa yin kvalitetom visokim sadržajem šećera i malom količinom eterične energije u većini slučajeva.

Minerali se ne oštećuju kuvanjem. U stvari često se bolje apsorbuju kuvanjem zato što se kuvanjem razbijaju vlakna tako da se vitamini koje namirnica sadrži oslobađaju i lakše apsorbuju. Ovo je glavni razlog za kuvanje povrća i nekih skrobova.

Vitamini. Vitamini koji se najviše oštećuju kuvanjem su vitamini C i E. Kuvanje duže od deset minuta počinje da uništava vitamin C ali dosta vitamina ostaje aktivno i za pola sata kuvanja. Vitamin E se uništava nakon 20 minuta, zavisno od temperature kuvanja i načina na koji je hrana sečena. Međutim termička priprema ispod deset minuta, može sačuvati vitamine C i E.

Enzimi. Mnogi ljudi zagovaraju presnu hranu da bi dobili enzime iz hrane. Moje iskustvo je da to nije važno. Tačno je da sva hrana ima određene enzime koji se oštećuju ili uništavaju skoro svim načinima kuvanja. Blagim parenjem čuvaju se neki enzimi. Međutim, enzimi iz hrane nisu isti kao enzimi potrebni za varenje hrane. Nije tačno da hrana sadrži enzime potrebne za varenje. Vaše telo a ne hrana, mora da vam obezbedi gomilu enzima i to je veoma važno.
. . .

Sokovi

Da li je i koliko ceđenog soka ZAISTA potrebno odrasloj osobi? Ceđeni sok od 300 – 350 gr šargarepe sa listom ili dva zelenog povrća kao što je spanać, je preporuka nutricionista. Kao alternativa tome,može se uzeti 60 gr soka od pšenične trave koja je odličan izvor nutritiva. Međutim, većini ljudi je uglavnom potreban sok od šargarepe tako da sok od pšenične trave preporučujem jednom ili dva puta sedmično. Kod velikog procenta ljudi, veće količine ceđenih sokova od navedenih su štetne pošto su previše jin, sadrže mnogo šećera i uznemiravaju digestivni trakt. Iako su ceđeni sokovi korisni, oni poseduju i značajne nedostatake što utiče da ja njihovu upotrebu ograničavam. Dobra strana sokova je što sadrže hranljive materije, vitamine i minerale, dijetna vlakna što omogućava da se nutritivi iskoriste brže i lakše. Na žalost, za ceđene sokove se vezuju problemi kao i kada je presna hrana u pitanju, a koji će biti opisani u nastavku.
. . .

Problemi i upozorenja za ceđene sokove

1. Čistoća. Ovo je isto kao i za svu ostalu presnu hranu. Nikada ne koristite šargarepu ili druge namirnice za koju niste sigurni da su pažljivo i dobro oprani čistom vodom. Takođe sokovnici treba da se dobro operu nakon upotrebe jer mogu biti skrovište za bakterije i gljivice koje možete uneti u organizam samo jednom čašom svežeg soka pripremljenog u sokovniku koji nije dobro opran. Sokovi koji su pakovani imaju isti problem i lako mogu biti izvor bakterija i gljivica ukoliko se ne konzumiraju u roku od nekoliko dana.
2. Sveže ceđeni sokovi su veoma, veoma jin. Sokovi su izuzetno jin proizvodi, čak i više nego ostala presna hrana. Sokovi od voća su više jin od sokova od povrća jer sadrže šećer i to je još jedan razlog da ih izbegavate. Malo soka od godži bobica ili bobičastog voća je u redu jednom mesečno, ali ne češće jer je to previše jina. To nam jednostavno nije potrebno. Ovo je jedan aspekt ove nutritivne ravnoteže koja nije dobro shvaćena, ali je veoma važna ako neko želi da se isceli na najdubljem nivou.
3. Proizvode bogate nutritivima treba izbegavati. Ovaj savet se može činiti glupim ili beskorisnim, ali u praksi sam proverio da je ova hipoteza tačna.
4. Veoma niska eterična energija. Ovo je u suštini isto kao i problem sa presnom hranom.
5. Veoma je uznemiravajuće za varenje, naročito ako se uzima sa obrokom. Neki ljudi piju puno sokova od povrća ili voća. To je veoma bogato šećerom i preopterećuje telo sam određenim nutritivima. Zato uvek ograničite količinu i ne zaslađuje dodatno sokove. Takođe, uvek konzumirajte sok od povrća ili pšenične trave posebno, ne uz obrok.
6. Sokovi mogu sadržati toksične supstance koje se nalaze u voću i povrću. Ovo je često skriveni problem čak i kada se koristi organsko povrće i teško ga je prevazići. Pestcidi se mogu naći u sokovima. Vlakna u hrani mogu da spreče apsorpciju ovih hemikalija koje se iz sokova lako apsorbuju. Da biste ovo sprečili koristiti isključivo organsku šargarepu i ostalo povrće za pravljenje sokova.
7. Sokovi koji sadrže veliku količinu šećera, uključujući donekle čak i sok od šargarepe, može da poremeti nivo šećera u krvi. Budite oprezni sa konzumireanjem sokova ukoliko imate nestabilan šećer u krvi. Idealno bi bilo da sokove konzumirate odvojeno od obroka najmanje 15 minuta da bi se bolje apsorbovali. Zadržite sok u ustima pre gutanja da biste na taj način pomogli apsorpciju u ustima. Ako imate nestabilan nivo šećera u krvi, popijte polovinu soka a polovinu ostavite u frižideru za kasnije u toku dana. Ovo nije idealno jer je najbolje piti sveže ceđen sok ali će pomoći da održite stabilnost šećera u krvi.

. . .

Dodatni faktori koji utiču na kvalitet jela

. . .

Pasterizacija

Mlečna industrija koja često prodaje nečisto mleko koje je “pročišćeno”pasterizacijom, je lobirala da bi eliminisala konkurenciju u prodaji svežeg mleka širom sveta. Sertifikacija mleka je danas skupa i farmeri to sebi ne mogu da priušte. Preporučujem sveže nepasterizovano mleko, čak i od farmera koji nisu sertifikovani.
. . .

Pravilno kuvanje

Preporučujem da 2-3 šolje kuvanog povrća treba da bude glavni deo svakog obroka. Evo nekoliko načina kuvanja povrća:

• Kuvanje na niskoj temperaturi. Ovo podrazumeva parenje, kuvanje u zemljanom loncu i kratko kuvanje. Za dinstanje i pečenje se koriste visoke temperature tako da to možete koristiti povremeno. Za kuvanje u ekspres loncu se koristi visoka temperatura ali je generalno govoreći taj način dobar.
• Ako kuvate povrće u vodi, onda tu vodu popijte. Kada spremate povrće na pari, onda se voda baca.
• Idealno bi bilo da dodate malo morske soli i začina nakon kuvanja, ne pre i u toku kuvanja. Neke namirnice ne reguju dobro na dodavanje soli.
• Kuvajte povrće dok ne bude mekano, nemojte ostaviti da bude hrskavo. Ovo je važno zato što neki ljudi ne kuvaju povrće dovoljno da bi se razgradila vlakna i time omogućila bolja apsorpcija minerala.
• Nemojte kuvati povrće da bude kremasto. Hrana se kuva da bude mekana a ne da se raspada.

Jaja. Većina odraslih mogu jesti 6 – 8 jaja sedmično, ne više od toga. Najbolje je jesti rovito kuvana jaja, da žumance malo curi. Žumance je masnoća a masnoće je najbolje jesti sirove ili blago kuvane. Tvrdo kuvana jaja sadrže protein koji se teško vari. I ako ih pržite neka ostanu rovita. Nemojte od jajeta prilikom spremanja napraviti gumu.

Meso. Većina odraslih ima potrebu da jede meso jednom dnevno. Molim vas nemojte jesti meso ili jaja uz svaki obrok. Najbolje je jesti jagnjetinu, piletinu, ćuretinu i malo govedine. Sardine u konzervi se smatraju mesom. Meso treba da je lako kuvano, toliko da se ubiju bakterije i paraziti i ostali bacili koje meso u sebi sadrži. Nemojte prekuvati meso. Nema potrebe da se kuva duže od 10-30 minuta ili u rerni oko 2 sata.

Integralne žitarice. Većina odraslih treba da jede integralne žitarice jednom dnevno ili čak i češće.

• Izbegavajte sve vrste pšenice u bilo kom obliku. Testenine su bolje od skoro svih vrsta hleba. Žitarice kao što su pirinač, proso, ovas, raž, ječam i kinoa treba da se dobro ukuvaju tako da se mogu lako jesti. Izbegavajte sirove žitarice, pahuljice i one koje se nalaze u musliju i raznim mešavinama.
• Ne preporučujem većinu klica. Neke su blago toksične. Ipak, klice mungo pasulja su dobre.

. . .

U restoranima

Ne preporučujem da jedete ništa presno u restoranima jer većina namirnica nije sveža ili nije dobro oprana. U Americi, možete piti sveže ceđene sokove u prodavnicama zdrave hrane ili u većini barova za sveže sokove. Flaširani sveži sokovi su sasvim sigurno najčistiji ako su proizvedeni po standardima. Ali, na žalost, moraju biti pasterizovani da bi se očuvali. To nije tako loše kao pasterizovano mleko jer sok od šargarepe ne sadrži mnogo masnoća, ali je daleko od idealnog.
. . .

Šta je sa fermentisanom hranom?

Fermentisana hrana je na neki način slična presnoj hrani. Veoma je jin, nečista u nekim slučajevima, i toksična u mnogim slučajevima. Zbog svega toga preporučujem da se konzumiraju male količine i samo nekoliko vrsta koje ne sadrže aldehide ili toksične hemikalije. Dobri fermentisani proizvodi su jogurt, kefir, sirovi sir, miso i kiseli kupus.
. . .

Natapanje žitarica

Da li je bolje natopiti žitarice, jezgraste plodove umesto kuvanja da bi se sačuvale hranljive materije i da bi bilo lakše za varenje? Natapanje bilo koje namirnice je čini više jin. To je veliki problem sa natapanjem namirnica pre konzumiranja bez obzira koje dobrobiti od nje imate. Zato ne preporučujem natapanje. Jedini izuzetak je natapanje semenki preko noći, ako želite, ali to nije neophodno.

Natapanje uništava enzimske inhibitore koji sprečavaju klijanje u suvim uslovima. Oslobađanje tih hemikalija je korisno. Međutim, semenke ne čine uravnoteženu grupu namirnica zato što su dosta jin. Zato nemojte jesti mnogo semenki. Natapanje žitarica preko noći ne razgrađuje dijetna vlakna dovoljno i hrana ostaje jin, tako da ne preporučujem natapanje. Natapanje jezgrastih plodova ih čine lakše svarljivim, ali ih takođe čini više jin a time manje zdravim.

Izvor:  www.drlwilson.com