Uvod

Svakoga dana birajući hranu koju jedete vi nesvesno pravite izbor između zdravlja i bolesti, dobrog raspoloženja i mrzovolje. I svakoga dana pruža vam se mogućnost da napravite promenu koja će vas povesti ka zdravijem i ispunjenijem životu. Zato je potrebno prepoznati šta je to zdrava ishrana i ova saznanja uključiti u svakodnevni život.

Nemojte misliti da ste suviše stari ili suviše mladi za takav poduhvat, ili da ste nesposobni da istrajete na promenama koje nameravate da preduzmete. Istraživanja su pokazala da, dve trećine stanovništva razvijenih zemalja, smatra da bi ih promena načina ishrane učinila zdravijim, ali odbijaju da bilo šta učine usled nedostatka volje. Budite u onoj jednoj trećini koja je uspela i kojoj je zdrava ishrana i generalno promena životnog stila donele dramatične promene na bolje.

Dobro psiho-fizičko zdravlje, kao rezultat pravilne i kvalitetne ishrane, je zaista dobar i dovoljno jak motiv da vas povede na jedno zanimljivo putovanje kroz veoma važan, a u većini slučajeva zanemaren segment života – a to je zdrava ishrana.

Tekst  koji sledi pomoći će vam da otkrijete da je ključ vašeg fizičkog i psihičkog zdravlja u vašim rukama i da vaš bolji i zdraviji život može da započne već izborom vašeg sledećeg obroka.

U prvom delu biće reči o hrani: njenom sastavu, hranljivim materijama, vitaminima, mineralima… Sve ono što bi ste naučili u školi da baš taj niste bili bolesni (ili pobegli sa časa) U drugom delu biće govora o kategorijama namirnica, njihovim karakteristikama i primeni.  Jednom rečju, dobićete dragocene informacije koje će vam omogućiti da razumete tesnu vezu između načina ishrane i zdravlja.

Zdrava ishrana za početnike – Osnovni sastojci hrane

Da biste mogli da se bavite bilo kojim poslom (hodate, radite, sedite pa čak i spavate) vašem organizmu je  potrebna energija, a za njeno dobijanje potrebno vam je gorivo. Isto kao i automobil i vi s vremena na vreme (2, 3, pa i više puta dnevno) morate da napunite vaše “rezervoare” gorivom a to je – hrana. I  kao što automobil loše radi i na kraju stane kada duže vreme koristi loše gorivo, slično se dešava i u ljudskom organizmu.

Zato je bitno da naučite da pravite dobar izbor. I zato je bitno da zdrava ishrana bude prepoznata ne kao luksuz i zabava za dokone već potreba.

Kalorije, kalorije…

Jedinica za merenje energetske vrednosti hrane naziva se kalorija i govori nam koliko je određena namirnica “jaka”,  koliku količinu dnevnih potreba našeg organizma može da zadovolji. (Makrobiotika i neki drugi sistemi ishrane ne poznaju kalorije kao energetske jedinice, ali o tome na drugom mestu). Dnevna potreba kalorija je u stvari dnevna količina energije koja nam je potrebna za obavljanje svakodnevnih poslova. Ili kao kod automobila: potrošnja na sto kilometara! I kao što postoje različiti modeli automobila koji za istu razdaljinu troše više ili manje goriva tako i mi sami u zavisnosti od pola, godina starosti, aktivnosti i još nekoliko drugih faktora trošimo različite količine energije.

Sastojci koji se nalaze u hrani a daju telu energiju su masti i ugljeni hidrati.

Pored energetskih potreba, organizam ima potrebu i za gradivnim materijalom jer neprestano gradi i zamenjuje stare ćelije novim. Ovaj gradivni materijal nalazi se u proteinima (belančevinama).

Zbog velike važnosti koju imaju za organizam pogledajmo malo detaljnije osobine gore pomenutih sastojaka.

Zdrava ishrana – Masnoće (Masti)

Verovatno ste mnogo puta čuli preporuku lekara ili dobronamerne savete prijatelja „jedite manje masno“, „masnoće životinjskog porekla nisu zdrave“,  „masnoća u krvi je opasna“…

Da biste razjasnili eventualnu konfuziju i sebi (a i drugima) najbolje je da sami otkrijete šta se krije iza tih često ponavljanih fraza vezanih za masti.

Masti predstavljaju važan sastojak hrane – daju organizmu energiju, učestvuju u građi omotača svake ćelije i mnogih hormona i služe za rastvaranje nekih vitamina. One su najkaloričniji sastojak namirnica kojima se hranite i  1 gr sadrži 9 kalorija.

Iako imaju tako važnu ulogu u organizmu, veća količina masnoća koje unosite je nepotrebna i ona je deo vašeg jelovnika samo zato što daje „prijatan“ ukus hrani koju konzumirate.

Za neupućenog i neopreznog korisnika masnoće su i vrlo opasan sastojak hrane koji ga može odvesti u razne bolesti uključujući gojaznost, oboljenje bubrega, dijabetes, srčana oboljenja kao i neke oblike raka! Preterano konzumiranje masnoća smatra se uzročnikom najvećeg broja degenerativnih bolesti u zapadnim zemljama!

Masti možemo grubo podeliti na: zasićene i nezasićene.

Zasićene masnoće

Zasićene se nalaze u životinjskim namirnicama kao što su meso (stočno, živinsko), neke vrste ribe, mlečni proizvodi i jaja.

Uticaj ovih vrsta masnoća na zdravlje je veoma veliki (i veoma štetan!) i može se ilustrovati na primeru holesterola. Holesterol je supstanca koja se nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla, slična je vosku, a u organizmu se koristi pri metabolizmu i kao osnova mnogim hormonima. Kada jedete hranu  bogatu zasićenim masnoćama (recimo jedan lep kotlet, ili nekoliko jaja “na oko”), količina holesterola u krvi postaje veća i time se povećava i količina čestica masnoće koje se nalaze u vašem krvotoku i koje počinju da se talože (“lepe”) u zidovima krvnih sudova i da ih polako sužavaju.

Što ovaj proces,  (poznat kao ateroskleroza), više napreduje (tj. što redovnije jedete vašu, tako privlačnu, masnu hranu), to se vaši krvni sudovi sve više sužavaju i krv i kiseonik imaju sve više smetnji da dođu do pojedinih tkiva i organa što uzrokuje njihovu slabiju ishranjenost. Na kraju može doći do potpunog začepljenja jednog ili više krvnih  sudova. Tkiva koja su ovi krvni sudovi snabdevali krvlju i kiseonikom počinju da odumiru i kada su u pitanju srce i mozak može doći do srčanog napada ili izliva krvi u mozak.

I tako se vaš ukusni, masni zalogaj pretvorio u mesece mukotrpnog oporavka od nekog srčanog ili moždanog oboljenja (ako ste imali sreće, jer posledice mogu da budu i gore). Dakle, za zasićene masnoće se ne može reći da su zdrava ishrana – čak suprotno.

Ovaj proces taloženja traje godinama i sa svojim polaganim nastupom s pravom nosi epitet „tihog ubice“. Može se slobodno reći da vas redovno konzumiranje većih količina životinjskih masnoća polako ali sigurno ubija. Pored tog sporog i opasnog procesa ateroskleroza vam takođe ne dozvoljava da radite prema vašim optimalnim mogućnostima, da vam misli budu bistre i da budete u dobroj formi. I ne zaboravite: ovo je samo jedna sa spiska bolesti prouzrokovanih prekomernim unošenjem masnoća životinjskog porekla.

Međutim, evo i jedne ohrabrujuće informacije: Proces taloženja masnoća može se sprečiti pa čak i preokrenuti u suprotnom smeru samo prostom promenom načina  ishrane i smanjivanjem unosa zasićenih masnoća! Nezasićene masnoće u ovom procesu mogu odigrati veliku ulogu.

Nezasićene masnoće

Najčešće se  nalaze u povrću, biljnom ulju i mnogim vrstama ribe i veoma  su korisne za organizam jer povećavaju izlučivanje holesterola preko debelog creva i tako smanjuju njegovu koncentraciju u krvi. Takođe smanjuju i nivo ateroskleroze u koronarnim arterijama koje su zadužene za ishranu srca. Međutim, i nezasićene masti treba štedljivo koristiti. U principu danas važi pravilo da treba biti oprezan sa bilo kojom vrstom masti i namirnica koje ih sadrže!

A sada – iznenađenje: Trans masne kiseline

Šta mislite koja namirnica sa velikim sadržajem masnoća, ubedljivo drži prvo mesto po  štetnosti koju nanosi ljudskom organizmu? I nikako ne možemo da zdrava ishrana može da je prihvati. Da li je to čista svinjska mast, ili možda neki drugi životinjski proizvod bogat masnoćama? Odgovor će vas možda iznenaditi: prvo mesto po štetnosti drže namirnice bogate tzv. trans masnim kiselinama a to su čvrsti margarini i biljne masti.

Sigurno se pitate kako je to moguće kada je margarin sve do skora bio slavljen kao izuzetno zdrava i korisna namirnica. E, pa u međuvremenu su završena obimna naučna istraživanja koja su nedvosmisleno pokazala i dokazala da su masnoće iz čvrstih margarina i biljnih masti dva puta lošije od zasićenih masnoća. Zašto je to tako opet možemo videti na primeru holesterola.

Uprošćeno rečeno postoji više tipova holesterola od kojih su dva izuzetno značajna za naš krvotok, a to su HDL (popularno nazvan „dobar“ holesterol koji smanjuje rizik od nekog oboljenja srca i krvnih sudova) i LDL (popularno nazvan „loš“ holesterol koji povećava rizik oboljenja srca i krvnih sudova. Pogledajte sledeću tablicu u kojoj je prikazano kako pojedine vrste masnoća utiču na nivo holesterola i sve će vam biti jasno:

Tip masti / Nivo holesterola u krvi	LDL („loš“)	HDL („dobar“)
Mononezasićene (Maslinovo ulje)	spušta	podiže
Polinezasićene (Biljna ulja)	spušta	ne deluje
Zasićene (Maslac, Mast)	podiže	podiže
Trans masne kiseline (Margarin, Biljne masti)	podiže	spušta

 

Dakle, trans masne kiseline koje se nalaze u margarinima i biljnim masnoćama ne samo da podižu nivo „lošeg“ holesterola već spuštaju nivo „dobrog“! Kako je uopšte došlo do toga da jedna od najzastupljenijih i najhvaljenijih namirnica dospe na jednu vrstu stuba srama? Više reči o tome biće u odeljku o margarinima i biljnim mastima.

Zdrava ishrana – Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati su najčistije gorivo i najefikasniji izvor energije za vaše telo. Pri sagorevanju, za sobom ostavljaju, kao nusprodukte, samo vodu i ugljendioksid koji se potom eliminišu…

Ako u ishrani nema dovoljno ugljenih hidrata vaše telo biva prinuđeno da prerađuje proteine i masnoće, što prouzrokuje previše otpadaka koji nastaju sagorevanjem ova dva alternativna izvora energije. Zato najveća količina dnevne energije treba da potiče iz ugljenih hidrata. Njihova energetska vrednost je 4 kalorije po 1 gramu.

Razlikujemo dve vrste ugljenih hidrata: proste i složene.

Prosti i složeni ugljeni hidrati

Prosti ugljeni hidrati (prosti šećeri) nalaze se u kuhinjskom šećeru i voću, zbog njihove jednostavne hemijske strukture brzo se vare i naglo povećavaju nivo šećera u krvi.

Složeni ugljeni hidrati (složeni šećeri) nalaze se u žitaricama, mahunarkama i povrću, sporije se razlažu i obezbeđuju organizmu konstantan dotok energije tokom više sati. Za njih se slobodno može reći da mogu biti svakodnevna zdrava ishrana.

Prema vrsti ugljenih hidrata koje sadrže, namirnice možemo podeliti na 5 grupa u zavisnosti od toga kojom brzinom raste nivo šećera u krvi njihovim konzumiranjem.

1.	vrlo brze	šećer, voćni sokovi (prosti šećeri)
2.	brze	voće, mleko (pretežno prosti šećeri)
3.	srednje brze	beli hleb, krompir, testenine (složeni šećeri)
4.	spore	crni hleb, graham hleb, ražani hleb, pirinač (složeni šećeri sa nešto vlakana)
5.	vrlo spore	povrće, mahunarke, integralne žitarice (složeni šećeri sa mnogo vlakana)

Namirnice iz 4. i 5. grupe su najpreporučljivije za svakodnevnu ishranu, a namirnice iz prve grupe treba potpuno eliminisati. Namirnice iz 2. i 3. grupe trebalo bi ređe konzumirati.

Evo jednog slikovitog primera uticaja različitih vrsta ugljenih hidrata na organizam: recimo uzeli ste komad čokolade i sa  neskrivenim zadovoljstvom počeli da je grickate. Prosti šećeri koji se nalaze u čokoladi veoma će brzo biti apsorbovani i uneće u vašu krv previše goriva koje se brzo razlaže i koje će organizam morati da sagori. Time će se osloboditi veća količina energije i vi ćete se osećati kao da su vam „baterije napunjene“ i podići će vam se nivo raspoloženja. Ali, pošto se ova energija brzo troši i mala količina šećera ostane u krvi, vi ćete se posle izvesnog vremena osećati ispražnjeni,  umorni, a ponekad i emocionalno iscrpljeni. Ovo stanje se naziva hipoglikemijom ili niskim nivoom šećera u krvi. Onda ćete obično žuditi za još jednim parčetom slatkiša i tako u krug… Često ponavljanje ovakvih situacija može ozbiljno da ugrozi rad unutrašnjih organa, a naročito pankreasa (rezultat može da bude i šećerna bolest).

Za razliku od prostih šećera složeni šećeri se drugačije ponašaju u organizmu, mnogo su blagotvorniji za zdravlje i za njihovu razgradnju potrebno je mnogo više vremena nego za razgradnju prostih. Recimo, pojeli ste porciju žita sa  orasima zaslađenog sa malo prirodnog zaslađivača (ječmeni ili pirinčani slad, malo meda). Složeni šećeri koji se nalaze u žitu dospeće u želudac gde će početi njihovo varenje, a razlaganje će početi tek u crevima. Kao rezultat toga u toku više sati imaćete konstantni priliv energije zbog čega ćete se osećati dobro i sito. Neće biti naglih uspona i padova šećera u krvi niti simptoma vezanih za takva stanja.

Sem toga, jedući složene ugljene hidrate bićete sitiji iako unosite manji broj kalorija. Evo primera:

Konzumirajući masnu hranu čija je energetska vrednost 300 kalorija, vaš želudac biće popunjen svega 15%. Jedući hranu bogatu proteinima i šećerima (čija je energetska vrednost takođe 300 kalorija) vaš želudac će biti popunjen oko 55%, dok ukoliko pojedete hranu energetski vrednu 300 kalorija, ali sačinjenu od složenih ugljenih hidrata vaš želudac će biti pun, a vi siti i zadovoljni. Dakle, ne treba da brojite kalorije već samo da jedete hranu bogatu složenim ugljenim hidratima koliko vam duša hoće.

Zdrava ishrana – Proteini (Belančevine)

Dok su ugljeni hidrati najbolji izvor energije, proteini su najbolji  izvor sirovog materijala potrebnog za vitalne procese rasta  i obnove organizma. Oni su sastavni deo svake ćelije vašeg  tela bilo da se radi o koži, noktu ili vlasi kose. U periodu od sedam godina svaka ćelija tela (osim moždanih ćelija) zameni se novom, a za taj veliki posao potrebni su proteini. Za njih se dakle slobodno može reći da su gradivni blokovi ljudskog organizma.

Za čoveka su u stvari najbitnije amino kiseline – sastavni delovi proteina. Za održavanje dobrog zdravlja ljudskom organizmu su potrebne 22 amino kiseline od kojih 14 sam organizam stvara (hemijskim procesima u jetri), a 8 se moraju uneti putem hrane. Nekada se smatralo da se visokokvalitetni proteini mogu dobiti jedino iz mesa, dok se danas pouzdano zna da je i hrana biljnog porekla odličan izvor proteina.

Zbog velike količine zasićenih masnoća koje se nalaze u mesu (a koje su, videli smo, izuzetno opasne po zdravlje) danas se sve više preporučuje upotreba biljnih izvora proteina. Od svih namirnica biljnog porekla jedino soja sadrži sve čoveku neophodne amino kiseline dok ostale biljne namirnice treba kombinovati da bi se zadovoljile potrebe organizma (na primer: crni hleb i pasulj, pirinač i sočivo…). Energetska vrednost proteina je 4 kalorije po 1 gramu.

Još reč-dve o nekim drugim sastojcima hrane

Pored već nabrojanih osnovnih sastojaka hrane postoje još neki koji imaju veliku ulogu u pravilnom funkcionisanju organizma. Tu treba spomenuti vitamine i minerale kao i dijetna vlakna. Bez njih zdrava ishrana nije kompletna.

Vitamini i minerali

Priča o otkriću vitamina počinje na dugim prekomorskim putovanjima na kojima su se  mornari na velikim brodovima borili ne samo sa talasima nego i sa bolešću koja je čak vodila i u smrt. Ta bolest je skorbut, a danas znamo da je izaziva nedostatak vitamina C. Otiskujući se na more, mornari su nosili malu količinu povrća i voća  (koji su izvor vitamina C), a najviše su se hranili usoljenim mesom i raznim mahunarkama (siromašnim ovim vitaminom). Posle oko 4 meseca takve ishrane nastupali bi teški zdravstveni poremećaji koji su često vodili u smrt.

Dugo se sumnjalo da postoji veza između nedostatka sveže hrane i bržeg razvoja skorbuta. U osamnaestom veku (1747) pažljivo istraživanje je pokazalo da limun i pomorandža mogu biti prevencija za ovu bolest. Takvo mišljenje se održalo do 1928. godine kada su naučnici otkrili supstancu u limunu i pomorandži (i u mnogim drugim vrstama voća i povrća) koja leči skorbut. Supstanca je dobila ime „vitamin C“ i postala prvi otkriveni vitamin. Većina drugih vitamina i minerala otkriveni je na sličan  način – naučnici su identifikovali supstance koje su neophodne, a čiji nedostatak prouzrokuje zdravstvne probleme.

Danas se zna da postoji 13 vitamina. Četiri od njih  – A, D, E i K su rastvorljivi u mastima i skladište se u masnom tkivu organizma, a ostalih 9 su rastvorljivi u vodi i organizam nema zalihe ovih vitamina, tako da se moraju svakodnevno unositi kroz hranu.

Vitamini su o odgovarajućim količinama neophodni za normalna rast, probavu, mentalne procese kao i za povećanje otpornosti organizma kod infekcija. Omogućuju telu da koristi ugljene hidrate, masnoće i proteine. Vitamini su supstance koje su potrebne u sićušnim količinama da pomognu osnovne biohemijske reakcije u vašim ćelijama.

Telo ne može da proizvodi vitamine već se moraju uneti putem hrane. Zato u sklopu zdrave ishrane moraju biti zastupljene namirnice bogate ovim materijama.

Koliko je potrebno? Organizam vrlo dobro zna koliko vam je vitamina potrebno i uvek nastoji da održi optimalni nivo koji se nalazi u vašem krvotoku. Višak vitamina koji su rastvorljivi u vodi izbacuje se putem mokraće dok se višak vitamina koji su rastvorljivi u mastima akumulira u telu i može, u većim količinama, da bude toksičan. Organizam je naročito osetljiv na prevelike količina vitamina A i D.

Minerali

Telu su takođe potrebni minerali koji pomažu funkcionisanje ćelija i obezbeđuju im strukturu. Glavni minerali uključuju kalcijum, fosfor i magnezijum, a kao dodatak vašem organizmu su potrebne manje količine, bakra, joda, hlora, hroma, fluora gvožđa, mangana, molibdena, selena, cinka, kalijuma i natrijuma.

Da li su vam potrebni vitaminski i mineralni dodaci u vidu pilula?

Otkriće o velikom značaju koje imaju vitamini i minerali za zdravlje čoveka, navelo je mnoge farmaceutske kuće da krenu logikom – ako je izvesna količina nečega zdrava, onda je još veća količina toga sigurno još zdravija. Rođena je industrija proizvodnje i prometa veštačkih vitamina i minerala koja nudi obilje „prirodnih“ vitamina i minerala „pakovanih“ u pilule a čija koncentracija je nekoliko desetina puta veća od one koja je organizmu potrebna.

Istraživanja su pokazala da čoveku (osim u nekim posebnim situacijama i stanjima) nisu potrebni vitaminski i mineralni dodaci i da raznovrsna ishrana u potpunosti zadovoljava čovekove potreba za ovim sastojcima. Namirnice imaju prednost u odnosu na vitaminske dodatke i u tome što poseduju još neke supstance koje pilule ne sadrže, a koje su blagotvorne za organizam.

Ukoliko se vitamini i minerali unose kao dodaci u vidu pilula, treba biti veoma oprezan. Na primer: Uzimanje velike količine vitamina D može indirektno prouzrokovati oštećenje bubrega, dok velike količine vitamina A mogu oštetiti jetru. Mora se znati da su vitamini i minerali u suptilnoj ravnoteži i da svaki poremećaj te ravnoteže dovodi do lančane reakcije pormećaja drugih. Jednom rečju, svi vitamini i minerali u većim količinama i na duže staze su štetne za organizam. Svakako da je zdrava ishrana i ovde rešenje.

Dakle, ukoliko obratite pažnju na pripremu i vaša trpeza sadrži dovoljno raznolik izbor namirnica (naročito voća i povrća) ne bi trebalo uopšte da razmišljate o mogućnostima da vam nedostaje neki od vitamina i minerala.

Dijetna vlakna

U hrani se, pored svarljivih sastojaka, nalaze i nesvarljivi sastojci,  a  to  su  dijetna vlakna. Ima ih u namirnicama biljnog porekla, dok ih namirnice životinjskog porekla ne sadrže. Važna su za regulaciju digestivnog sistema, indirektno kontrolišu telesnu težinu i smanjuju rizik od srčanih oboljenja i raka. Ona takođe ometaju stvaranje toksina kao i razvoj raznih štetnih bakterija u crevima. Razređujući koncentraciju toksina, vlakna sprečavaju oštećenje zida debelog creva. A to je ono što zdrava ishrana treba da obezbedi: zaštitu i pomoć obnovi organizma ako je do oštećenja došlo.

Pošto se hrana bogata dijetnim vlaknima duže jede, telo ima dovoljno vremena da signalizira da je osećaj gladi zadovoljen i tako ona na indirektan način kontrolišu apetit. Neki oblici dijetnih vlakana smanjuju nivo holesterola u krvotoku.

Ukoliko mislite da vaše potrebe za dijetnim vlaknima zadovoljite korišćenjem kupljenih mekinja (koje su dobijene izdvajanjem iz mlevenog žita), zaboravite na to. Tako uneta u organizam mogu da prouzrokuju gasove, preterano izbacivanje nekih vitamina i minerala i proteina.

Interesantan je podatak da su se dijetna vlakna pokazala kao jako dobar regulator šećera u krvi, ali su ta dobra svojstva imaju  samo kada su uneta kroz integralnu  namirnicu dok dijetna vlakna uneta kao dodatak izdvojen iz namirnice, nisu imala nikakav uticaj na nivo šećera u krvi.

Namirnice bogate dijetnim vlaknima su: integralne žitarice, mahunarke, povrće i voće i njima je svakodnevno mesto na trpezi kada je zdrava ishrana u pitanju.

Meso

Sve vrste mesa osim nekih vrsta ribe i vodenih organizama su na nekoj vrsti crne liste: Izuzetno bogate zasićenim masnoćama ove namirnice su danas prepoznate kao faktor broj jedan rizika za dobijanje srčanih i drugih bolesti. Neko će verovatno (kao i uvek) spomenuti svog dedu koji je živeo sto i kusur godina i jeo meso skoro svaki dan. Međutim, deka je imao sreće jer se stoka u njegovo vreme hranila drugačijom vrstom hrane i nije tretirana lekovima i hemikalijama. Pokušajte ovo da pogledate i na drugi način. Razmislite o tome kako su i koliko često do pre samo pedesetak godina naši preci jeli meso. Ono je obično bilo kuvano u velikim loncima sa mnogo povrća, i porcija mesa koju bi svako dobio bila je veoma mala, a uz to su jeli hleb napravljen od brašna celih žitarica koji je bogat dijetnim vlaknima. Osim toga, meso koje su tada jeli sadržalo je mnogo manje masnoća nego meso današnjih životinja koje se gaje u štalama, hrane veštačkom hranom i dodatnim preparatima veštačkog porekla. Procenjuje se da je stočno meso pre svega 100 godina imalo ispod 10% masnoće dok danas ima oko 30%.

Meso sadrži i veliku količinu mokraćne kiseline koja deluje štetno na ljudski organizam. Unošenjem mesa dotična kiselina se zadržava u telu, truje ga i oštećuje želudac i crevnu floru nagomilavajući se u mišićima i zglobovima. Vremenom se pretvara u kristale koji izazivaju pojavu reume, artritisa i kamena u bubrezima. Poslednjih godina nekoliko je dobro organizovanih naučnih istraživanja dokazalo je da je, posle duvana i alkohola, jedenje mesa najveći uzrok smrtnosti u zapadnoj Europi, SAD, Australiji i drugim bogatim zemljama sveta.

Pošto meso u sebi ne sadrži dijetna vlakna, ono se kroz organe za varenje kreće četiri puta sporije od biljne hrane i na tom putu truli i oslobađa gomilu toksičnih materija. Nekritička konzumacija mesa danas se vezuje za pojavu raka na debelom crevu, rektumu, na dojci i materici. Primećeno je da su ljudi koji jedu dosta mesa razdražlji i depresivni.

I sam način pripreme utiče da se štetnost koja nastaje konzumiranjem mesa još više poveća. Kao primer, 500 gr mesa pečenog na ćumur sadrži istu količinu kancereogene materije benzopiren koliko i 300 cigareta. Testirane životinje koje su hranjene benzopirenom brzo su dobijale tumor u stomaku i leukemiju. Čak i najobičnijim kuvanjem na visokim temperaturama meso postaje „bogatije“ za više drugih kancernogenih materija.

Ako meso gledamo kao izvor proteina, onda je računica slaba, jer vrlo kvalitetno meso sadrži svega oko 20% proteina i gomilu štetnih materija sa kojima organizam treba da se izbori.

Pored iznetih činjenica o štetnosti mesa izgleda da čovek nije ni fiziološki predodređen da se hrani mesom. Sledeća tabela fizioloških poređenja može lepo to da ilustruje:

Odlike mesoždera	Odlike biljojeda	Odlike ljudskih bića
imaju oštre očnjake za kidanje mesa, nemaju kutnjake za žvakanje	nemaju  oštre očnjake imaju ravne kutnjake	nemaju  oštre očnjake imaju ravne kutnjake
imaju kandže	nemaju kandže	nemaju kandže
nemaju pore na koži, znoje se preko jezika	znoje se kroz pore na koži	znoje se kroz pore na koži
imaju male pljuvačne žlijezde (nisu im potrebne za pretprobavu žitarica i voća)	imaju dobro razvijene pljuvačne  žlijezde (potrebne za predvarenje žitarica i voća)	imaju dobro razvijene pljuvačne žlijezde (potrebne za predvarenje žitarica i voća)
imaju jaku hlorovodičnu kiselinu za varenje mesa	želudačna kiselina je deset puta slabija nego kod mesojeda	želudačna kiselina je deset puta slabija nego kod mesojeda
creva su im tri puta duža od dužine tela (tako se raspadnuto meso brzo izbacuje iz organizma)	imaju creva šest puta duža od  dužine tela	imaju creva šest puta duža od dužine tela

(Na osnovi tablica iz A.D. Andrewsowe knjige, Prava hrana za ljude /Fit Food for Men/, Chicago: American Hygiene Society, 1970)

Zato, oprezno sa mesom! Ako na vašem putu ka zdravijoj ishrani ne možete bez njega birajte uglavnom ribu i živinsko meso i pripremajte je bez dodavanja masnoća nastojeći da u dogledno vreme iz svog jelovnika izbacite i ove vrste mesa. Ipak, na osnovu postojećih studija, ne može se za meso reći da nosi količinsku prevagu kada je zdrava ishrana u pitanju.

Jaja

Od otkrića prvih ljudi da su jaja ukusna i hranljiva namirnica pa do današnjih dana masovne proizvodnje prošlo je mnogo vekova…

Svo to vreme, osim nutritivne vrednosti, jaja su imala i različita simbolička značenja tako da su, između ostalih, predstavljala simbol života, rađanja i plodnosti. Korišćena su i u magijske svrhe: pomoću njih se gatalo i dozivala dobra sreća kako na poljima tako i u kući.

U srednjem veku jaja su korišćena i kao vezivni materijal pri izradi boja za oslikavanje crkava. Pored jaja mnogih ptičijih vrsta koje je čovek koristio, počasno mesto pripada jajetu kokoške. Spisi otkrivaju da su stari Grci imali mnogo recepata u kojima je jedna od glavnih namirnica – jaje!

I danas se veliki broj jela gotovo ne može zamisliti bez jaja. Milionima ljudi, naročito na Zapadu, doručak nije doručak ako nema jaja! Zbog savremenog načina proizvodnje, tržište je preplavljeno ovom namirnicom i na scenu je stupila bolest dvadesetog veka, a to je – preterivanje. Zbog izuzetno velike količine holesterola koja se nalazi u žumancetu jajeta prepuručuje se konzumacija najviše do dva jajeta nedeljno! Belance, naprotiv, uopšte ne sadrži ovu materiju pa se može koristiti češće.

Mleko – najsavršenija hrana na svetu! (naravno za teliće)

Kada se kaže mleko obično se misli na kravlje mleko. Priroda je to mleko odredila za hranjenje telića i samim tim odnos hranljivih materija i njihov kvalitet se bitno razlikuje od majčinog mleka. Mnogobrojna ispitivanja su dokazala povezanost konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda sa raznim zdravstvenim problemima, od grčeva kod beba do raka dojke kod žena. Ispitivanja su takođe pokazala da je 80% svetskog stanovništva koje konzumira kravlje mleko alergično na ovaj proizvod.

Ustaljeno je mišljenje da mleko treba piti zbog obilja kalcijuma i proteina koje sadrži, što ne odgovara baš potpuno istini (tj. zanemaruje se druga strana medalje). Postoje mnogo bolji izvori kalcijuma od mleka, a to su sojine prerađevine, sojin sir – tofu, kao i integralne žitarice, naročito susam. Od povrća, kelj je izuzetan izvor kalcijuma. Na kraju krajeva odakle krave dobijaju kalcijum?! Do sada nisam video ni jednu kravu (ne tele!) koja pije mleko (a verujem ni vi) da bi zadovoljila svoje potrebe za ovim mineralom.

Što se tiče proteina, u kravljem mleku je najprisutniji kazein, protein koji ljudski organizam veoma teško vari i koji kod većine ljudi prelazi iz želuca u creva nesvaren. Tu dolazi do njegovog truljenja, a da bi se zadržala bazno-alkalna ravnoteža organizma (pošto truljenje izaziva kiselost krvi), organizam povlači zalihe minerala iz kostiju i zuba, tako da umesto da dobijete kvalitetne proteine iz mleka vi ustvari gubite minerale! Žene Kine koje ne piju kravlje mleko, mnogo manje oboljevaju od osteoporoze (gubljenje minerala iz kostiju i zuba) od žena u zapadnim zemljama kojima se upravo zbog nastanka ovog problema preporučuje unošenje većih količina mlečnih proizvoda!

Što se tiče mlečnih proizvoda (jogurt, kiselo mleko, sir…) tu je situacija malo povoljnija jer je pod uticajem određenih mikroorganizama došlo do razgradnje krupnih molekula proteina koji se nalaze u mleku tako da su ti proizvodi bolji za konzumiranje od slatkog mleka. Mleko sitnije stoke (koza i ovaca) nanosi mnogo manje štete ljudskom organizmu nego kravlje mleko. Generalno, zdrava ishrana bazirana na mlečnim proizvodima u nekim kulturama postoji, ali je to mleko od pašnih životinja, nije tretirano antibioticima ni hormonima.